“…Mnoge vaše snage, kao i slabosti, su u vašem prvobitnom ritmu. Vaše telo je kao sistem biološke povratne sprege.

U pitanju je koncept koji je potpuno drugačiji od koncepta “krivice Novog doba” (New age), prema kojem se validan uvid da smo odgovorni za održavanje svog zdravlja kao bumerang vraća – kao krivica i samokrivica kad smo bolesni.

Jednostavno – nije istina da ste vi izazvali svoju bolest.

Kriviti bolesnika za njegovu bolest je način na koji se udaljavamo od patnje i bola druge osobe.
Ta procena nikome ne pomaže, ponekad je i zlonamerna, a često njome iskazujemo sopstvenu “pravičnost”.
Bilo da je zlonamerna, ili izrečena da bismo sebe zaštitili, pogrešna je, i ne pomaže isceljivanju.

Jer – činjenica je da se u uzvišenoj logici tela, uma i duše, naše fiziološke slabosti mogu pretvoriti u bolest kad god se fizički, psihološki ili duhovno prenapregnemo preko naših mogućnosti.

Rasti – samo po sebi znači naprezati se, a čini se da je naš zadatak na ovoj planeti da rastemo, učimo i razvijamo se.
Kad je naprezanje suviše iznenadno, teško ili dugotrajno, često uslede bol ili bolest – bilo fizička, psihološka ili duhovna.

Opterećivanje nas samih nemilosrdnim samoprocenama ili kad nas drugi grubo prosuđuju “za naše dobro”, nije ni najmanje korisno.
Bol i bolest nas dovoljno zbunjuju.

Procenjivanje i samoprocenjivanje – u vreme kad nam je najpotrebnija milost – sprečava isceljenje.

Spoznaja da smo skrenuli sa svog puta nam može pomoći u prikupljanju životnih pouka i boljem prilagođavanju. Potrebno nam je da prihvatimo, a zatim i da nas procene zbog našeg bola, a da ipak ne skliznemo niz strminu – ka samosažaljenju ili “ranologiji”…

Jer – sa druge strane je druga, klizava strmina, gde sam naš uvid pokreće odron zemlje u obliku samoosuđivanja…
Koji takođe blokira put.

Svi mi zaslužujemo da neko sa blagošću dodirne naš bol, a svako je u stanju da to ponudi drugom čoveku na njegovom bolnom putovanju.”

……….

Eden D. Energy medicine. 2007; pp. 209-211. COBISS.SR-ID 144219404

Ilustracija: foilprints.com