Pušenje oštećuje bronhijalno stablo i olakšava virusima da izazovu infekciju.

Na žalost, usporava i proces izlečenja, što dovodi do toga da i obična prehlada kod pušača ima teži oblik i duže traje.

Čovekov organizam je preko respiratornog sistema u neprekidnoj komunikaciji sa spoljnom sredinom, stoga su infekcije ovog sistema najčešće infekcije u humanoj populaciji.

Uzrok su najčešće respiratorni virusi (rinovirusi, reovirusi).

Bolest je sezonskog karaktera, češća u hladnim vremenskim periodima.
Prvi hladni jesenji dani ili nagli pad temperature dovodi do epidemijske pojave ovih oboljenja.

Virusne respiratorne infekcije se prenose vazdušnim putem sa inficirane osobe – kašljem i kijanjem ili direktnim dodirom ili kontaktom sa inficiranim materijalom (peškiri, posuđe…). Širenju pogoduje zatvoreni prostor u kome boravi veliki broj osoba (vrtići, škole, radna mesta, kancelarije…).

Najčešći oblik infekcije je prehlada, koju karakteriše kijanje, zapušen nos i obilna sekrecija iz nosa.

U težem obliku se javlja pogoršanje opšteg stanja: povišena ili visoka temperatura, sekret postaje gušći, javlja se suv, nadražajni kašalj. Bolest traje od par dana do 2-3 nedelje.

Kao terapija se daju:
- preparati koji sprečavaju sekreciju i smanjuju otok sluzokože nosa,
- lekovi za ublažavanje bola,
- lekovi za smirivanje kašlja,
- lekovi za snižavanje telesne temperature
- vitamin C…

Osnovna terapija je “ostati u kući i odležati infekciju” (višestruko korisno – smanjujete mogućnost bakterijskih komplikacija i sprečavate dalje širenje infekcije na druge ljude).

ANTIBIOTICI NE DELUJU NA VIRUSE I NJIHOVU UPOTREBU TREBA DA PREPORUČI LEKAR NAKON DOKAZANE SEKUNDARNE BAKTERIJSKE INFEKCIJE.

Virusne infekcije se vrlo lako “zakače” za osobe sa slabijim odbrambenim sistemom, kao i posle fizičkog i emocionalnog stresa.

Tu su i određeni faktori i stanja koja pogoduju razvoju virusne infekcije: pušenje, alkoholizam, starost, zanimanje, hronična opstruktivna bolest pluća, dijabetes, dug boravak u bolničkoj ustanovi kao i sva hronična oboljenja sa deficitom imunog sistema.

Nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, takođe, iscrpljuju odbrambene sposobnosti organizma i slabe imunitet, pa te osobe “lakše zakače virus”.

Poznato je da su dnevne potrebe pušača za vitaminom C (važan antioksidans) veće u odnosu na dnevne potrebe za ovim vitaminom kod nepušača.

Duvanski dim direktno utiče na smanjenje serumskog nivoa vitamina C u organizmu, te su stoga i potrebe organizma pušača za ovim vitaminom veće.

Procena je da pušač troši do 25 mg vitamina C sa svakom cigaretom.

Preporuke za unos vitamina C su postavljene od strane različitih nacionalnih agencija, a dnevne potrebe se kreću od 40-95 mg.
Smatra se da je najbolji način porasta nivoa serumskog vitamina C prestanak pušenja.

Kod pušača se nalazi veća količina vitamina E (antioksidans i važan faktor plodnosti) u formi gama-tokoferola, dok se kod nepušača nalazi veća koncentracija vitamina E u formi alfa-tokoferola koji se mnogo lakše apsorbuje.

Može zvučati kao floskula, ali zdrav život ima blagotvorno dejstvo na imuni sistem i čini nas otpornijim na virusne infekcije.

Zato preporučujemo svima nepušenje i boravak u okruženju 100%  bez duvanskog dima, pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i pravilan ritam rada, odmora i sna.

Mogu pomoći i oligoelementi (na prvom mestu Zn – cink), svakodnevno uzimanje propolisa, omega-3 i omega-6 masnih kiselina.

……….
Autor:
Mr sc med Nada Kosić Bibić
specijalista Socijalne medicine

Ilustracija: health.howstuffworks.com