Emfizem označava stanje TRAJNE povećane vazdušnosti pluća zbog vazduha koji zaostaje u plućima nakon najdubljeg izdaha. Pušenje je najčešći uzročnik bolesti, i to u 80% slučajeva.

Emfizem je hronična opstruktivna bolest pluća koja najčešće ide zajedno s hroničnim bronhitisom, pošto je kod obe bolesti glavni uzrok pušenje. Emfizem je često posledica astme i plućne tuberkuloze. Ponekad, kod starijih ljudi, pluća gube elastičnost što je još jedan od uzroka emfizema. Nasledni faktori, takođe imaju ulogu u razvoju ove bolesti.

Glavna funkcija pluća je da organizam snabde kiseonikom neophodnim za održavanje života (O2 – putem udaha) i da se naš organizam oslobodi ugljen-dioksida kao konačnog proizvoda metabolizma ćelija (CO2 – putem izdaha).

Pluća su parni organ koji je sastavljen od BRONHIJA (oko 24 generacije grananja) i
PARENHIMA, tj plućnog tkiva koji čine alveole, kapilari i intersticijum.

Pluća ustvari izgledaju kao razgranato drvo.

Bronh (dušnik) predstavlja stablo drveta koje se dalje grana više puta i svaka “grančica” završava mnoštvom sitnih mehurića (alveola).
Površina za razmenu gasova doseže do 70-100 kvadratnih metara.
Alveole su sićušni „mehurići” u čijim se zidovima nalaze elastična vlakna zahvaljujući kojim oni menjaju svoj volumen u zavisnosti od faze disanja, iliti udaha i izdaha.

Uz svaku alveolu se nalaze 2-3 kapilara.
To su najsitniji krvni sudovi u kojima se vrši „razmena” gasova, odnosno CO2 dospeo iz ćelija kao produkt metabolizma se “prebacuje” iz kapilarne krvi u alveole, a iz alveola se „preuzima” O2 dospeo u njih svakim udahom. Elastična vlakna se nalaze i u zidovima kapilara.

Intersticijum je “submikronski” (mikroskopom vidljiv) prostor između alveola i kapilara.
U njemu normalno NEMA belih krvnih ćelija (leukocita), već pod dejstvom nadražaja različitih i brojnih hemijskih supstanci iz duvanskog dima dolazi do “nakupljanja” leukocita u intersticijumu.

Reakcija koja se razvija na nadražaj duvanskog dima vrlo je slična zapaljenskoj reakciji gde dolazi do “privlačenja” leukocita koji su “čistači” u ljudskom organizmu.
Normalno se nalaze u krvi i izlaskom iz kapilara u intersticij obavljaju funkciju “čišćenja”, ali sada zbog povećanog volumena više NE MOGU da se vrate u kapilare i ostaju “zarobljeni” u intersticijumu.

Životni vek leukocita je 10 do 12 dana, što znači da će i oni koji su ostali “zarobljeni” u parenhimu pluća posle tog vremena “da se raspadnu”, odnosno doći će do prskanja ćelija i oslobađanja raznih supstanci.

Za razvoj emfizema je posebno važno što se prskanjem ćelija oslobađaju enzimi PROTEAZE, među kojim je i ELASTAZA.
Normalna uloga ovih enzima je da “ vare” elastin iz elastičnih vlakna u zidovima alveola i kapilara. “Vareći ga” dolazi do destrukcije zidova alveola … i kapilara.

Izgubivši svoj zid – alveole se „stapaju” stvarajući manje ili veće mehure tzv. bule, koje su afunkcionalne što se tiče razmene O2 i CO2.
Tako se u plućima formiraju ostrvca sa „bulama” postepeno smanjujući ukupno raspoloživu respiratornu površinu za razmenu gasova.

Oštećenja na nivou malih disajnih puteva javljaju se (i napreduju sa pušenjem!) već posle godinu dana od početka pušenja!
Ovo spirometerija vrlo jasno pokazuje.

I tako se pušači „hvale” kako njima pušenje ništa ne smeta, dobro se osećaju, dišu dobro, čak se neki i sportom uspešno bave…
za izvesno vreme može i da bude tako… Ali svaka popušena cigareta podmuklo uništava pluća pušača.

Onda jednog dana naš pušač primećuje da ne može hodati jer ima “nedostatak daha”, ne može uz stepenice jer „gubi dah“, „sav se zadiše” kad samo malo požuri, odustaje od piknika jer mu je ”dah kratak” kad ide uz brdo…
Bolest je već uznapredovala!

Simptomi bolesti se ne javljaju dok nije oštećena najmanje 1/3 plućnog parenhima.

Dominantan simptom emfizema pluća je dispneja (otežano disanje) pri naporu, javlja se i pri udisanju hladnog vazduha, a sa razvojem bolesti disanje je otežano i u stanju mirovanja.

Javlja se i kašalj, ali s oskudnijim šlajmom. Koža osobe sa emfizemom je cijanotična (plavkaste boje), grudni koš je proširen i okruglog izgleda.

Osobe koje boluju od emfizema su uglavnom astenične konstitucije (mršavi, suvonjavi) i često osećaju opštu slabost i gubitak apetita.

Prvi i osnovni zadatak koji pacijent mora učiniti za započinjanje ispravne terapije je hitan prestanak pušenja.
Prestanak pušenja zaustavlja dalji proces razaranja plućnog tkiva, dok ga nastavak pušenja uvodi u dublje poremećaje uključujući poremećaje razmene pomenuta dva gasa -količina kiseonika koji se doprema ćelijama sve više opada dok se u organizmu nagomilava količina ugljen-dioksida koji se oštećenim plućima ne može iz organizma izbaciti…

Nažalost nema „leka” za HOBP, ali mnoge stvari mogu značajno unaprediti kvalitet vašeg svakodnevnog života sa HOBP.
Stoga je važno da budete aktivni i kreirate svoj novi stil života.

Ja znam da to može svako. Vi birate!

……….

Autor: Mr sc med Nada Kosić Bibić
Načelnik Centra za promociju zdravlja

Ilustracija: lookfordiagnosis.com