U novembru 2009. godine je provedeno „Istraživanje politike i prakse bez duvanskog dima u zdravstvenim ustanovama u Srbiji”.
Na adrese 399 zdravstvenih ustanova u Srbiji je poslat upitnik posebno sačinjen za potrebe ovog istraživanja i 363 zdravstvene ustanove u Srbiji su odgovorile (91%).

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Primenjen je stratifikovani dvostepeni slučajni klaster uzorak u sve četiri geografske oblasti Srbije: Beograd, centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija. Uključene su 4 vrste zdravstvenih ustanova: domovi zdravlja, opšte bolnice, kliniči i kliničko-bolnički centri i zavodi za javno zdravlje.

Sve ovo navodim kako bi bilo shvaćeno da je „realna” slika rezultata koju je dalo ovo istraživanje, a ne „subjektivni” utisak pojedinaca i nikako „mala lokalna” ispitivanja u pojedinim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Učestalost pušenja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Srbije je 39,9%. Puši više žena (40%) nego muškaraca (38,5%), ali razlika nije značajna.

Najviše pušača je među tehničkim (45,2%) i administrativnim radnicima (43,1%), potom zdravstvenim saradnicima (42,8%) i medicinskim sestrama/tehničarima (41,7%).
Najmanje puše lekari 29,1%.

Ali – ovo su sve „užasno” visoki procenti…
Neuporedivo viši od, ne samo razvijenih zemalja Evrope i sveta, već i gotovo svih zemalja u okruženju.

…I nedopustivo visoki u kontekstu sagledavanja da su to zdravstveni radnici i drugi zaposleni u zdravstvenim ustanovama koji su, kako reče koleginica u prethodnom tekstu, „pozitivni uzori”.

Da ova slika nije rezultat „trenutnih ili skorašnjih” problema govori i podatak o prosečnoj dužini pušačkog staža koja iznosi 19 godina.

Muškarci imaju duži pušački staž – 21,5 godina, nego žene – 17,7 godina.

Prosečan broj cigareta koje se popuše zaposleni u zdravstvenim ustanovama u toku dana je jedna kutija, a od toga 7 cigareta za vreme radnog vremena.

Ono što ohrabruje je da mladi lekari značajno manje puše i da trećina sadašnjih pušača želi da prekine sa pušenjem (32,2%), a trećina želi da smanji broj popušenih cigareta (37,2%).

Tek značajnijim smanjenjem zastupljenosti pušenja među zdravstvenim radnicima možemo očekivati i smanjenje pušenja u opštoj populaciji.

Dakle…čeka nas puno posla…i dug put…ali što pre krenemo cilj nam je bliži.
……….
Autor:
Mr sc med Nada Kosić Bibić
lekar spec. socijalne medicine

Ilustracija: the70mm.com